Херојски дани Друге Сарајевске

Четвртог августа се обиљежава дан када су храбри борци Друге Сарајевске лаке пјешадијске бригаде одбранили своја вјековна огњишта и непријатељима из Храснице нанијели велике губитке у живој сили. Том приликом сам припремио текст у славу ове херојске бригаде, сачињен од доступне документације.

4. Август- Да се не заборави

Тог четврог августа становнике Војковића и Грлице узбунило је гранатирање из правца Храснице и Соколовић колоније. Команда је издала наредбу о подизању борбене готовости јединица. Око 10 часова на појединим мјестима је дошло до мањег отварања ватре, да би убрзо на правцу линије одбране изнад Грлице у рејону Црквењаша кућа дошло до контакта између снага 2. Сарајевске лаке пјешадијске бригаде и непријатељских јединица, које су биле из састава 4. моторизоване бригаде ткз. Армије БиХ, под командом Фикрета Превљака званог Фикро. Недуго затим дошло је и до размјене ватре на положају Равне- Накло.

Напад муслиманских снага је био жесток и проширио се на готово читаву линију од Фамоса до Крупца. Наше снаге су послије почетног удара, консолидовали своје редове, а у испомоћ су пристигле и интервентне снаге са неколико борбених транспортера, који су били у саставу МУП-а РС- Плави Анђели.

Истовремено, са брда Илињача су почеле дејствовати „Праге“ из састава 4. Лаког артиљеријског пука ПВО- СРК, и тенкови Оклопног батаљона 1. Сарајевске механизоване бригаде чија је запречна ватра помогла пјешадији да ублажи непријатељски напад.

Око 16 часова интензитет напада је спласно и већ тада се могло утврдити да је офанзива и план заузимања овог дијела Српског Сарајева употпуности пропао. Такође, и сан Алије Изетбеговића да пије кафу око подне уз звуке Ханке Палдум није се остварио.

У вечерњим сатима из предостожности и неповољног тактичког положаја ових насеља у односу на Игман, извршена је евакуација цивилног становништава.

На другој страни, борци 4. моторизоване бригаде (касније 104. витешка)  ткз. АБиХ претрпјели су велике губитке. Према обавјештајним подацима погинуло их је 23, а 17 рањено. Треба напоменути да се ради о младим момцима, који су били пажљиво селектовани за овај напад. Деветнаест тијела су остављена и касније размијењена.

У извиђању простора послије напада припадници Извиђачког вода „Соко“ из састава 2. Слпбр, наишли су на доказе који говоре да је непријатељска страна пажљиво и већ дужи период боравила испред наших линија, прикупљајући оперативне податке и планирајући напад.

На крају треба напоменути да су становници ових насеља херојски стали и одбранили своја вјековна огљишта. Из ове битке може се дати одговор на питање ко је био агресор у овом грађанском рату.

Животе за одбрану Војковића, Грлице и Крупца тог дана дали су: Милинко Шеховац, Мирко Божовић, Момчило Крстовић, Васо Симанић, Тихомир Берибака, Мирко Мијовић и Радивој Нинковић.

Неуспјех замаскирали лажима

У рубрици на данашњи дан сарајевског дневног листа "Ослобођење" напад на Војковиће, Грлицу и Крупац сарајевска пропаганда је окарактерисала као напад наших снага на фабрику "Фамос". Да би замаскирали свој војни неуспјех и велике губитке у живој сили, навели су да је у нападу уествовала и ЈНА, иако се зна да је посљедњи војник ЈНА Сарајево напустио још 6. јуна, када је исељена Касарна Маршал-Тито, дакле два мјесеца прије.

Друга Сарајевска гарант опстанка на овим просторима

Да је Друга Сарајевска лака пјешадијска бригада била гарант опстанка на овим просторима, говори и догађај са почетка рата. Тог Ивањдана муслиманске снаге у то вријеме организоване у такозване „Општинске штабове одбране (ОпШО)“  из Трнова, Илиџе и Здруженог одреда Игман, а под командом Годињак Едхема, извршиле су напад из правца Кијева, Остојића, Дејчића, Зорановића, Шабанаца и Игмана на села и засеоке Доње и Горње Пресјенице.

Том приликом је нападнут и положај на коти Храст, изнад села Страишта. 12. јула пронађена су тијела девет спских војника, који су погинули у тим борбама: Драган Ждрале, Радивоје Кокић, Раде Шеховац, Небојша Млађен, Момо Дошло, Саво Клепић, Сретен Мочевић те бреће Пере и Славише Васић. Исти дан у борбама живот је изгубио Мирослав Кењић.

Истог дана у засједи на путној комуникацији Крупац-Игман, код села Зорановићи на "осмицама" у војном камиону гину капетан Бране Берибака, Ненад Ждрале и Здравко Лаловић. Срећу да преживи имао је Невенко Ждрале, који је тог дана рањен и евакуисан, док су два дана касније извучена тијела остала три погинула борца.

У операцији "Лукавац-93" ова територија је ослобођена и враћена под нашу контролу, мада су сва села опустошена и порушена. У нападу на ова српска села убијено је 23 стараца. Међу жртвама је било десет жена. Жртве су убијене на врло свиреп и окрутан начин и то најстрашнијим методама какве нису виђене ни током Другог светског рата. Српски цивили су затирани секирама, ножевима, сабљама а неки су и обезглављени и живи спаљени.

Чакле, рана која не зараста

14. Августа 1993. г. након повлачења наше Војске, на Игману и Бјелашници је успостављена „Демилитаризована зона“, коју су надгледале трупе УН-а, а која се простирала од Аеродрома Сарајево до Бјелашнице, тачније: с. Тривци-с. Крупац; с. Јасен- с. Зорановићи; Хрид- Проскок- Шиљак- Јаворак- Лисичија глава- Ракитница- с. Шабићи- К1108- К482;

УНПРОФОР је ДЗ надгледао са сљедећих тачака: Крупац, Црни врх, Горња Гркарица, ТТ 2067, Лукавац, Ракитница и Лукомир. 

Муслиманска страна није поштовала споразум о ДЗ, и у више наврата га кршила. Са овим активностима је био упознат и Штаб УН-а у Сарајеву, али његови војници на терену нису смјели да дјелују. Тако је 6. Октобра 1994. г. око 5:30 часова убачена непријатељска ДТГ, која је из два правца извршила напад на КМ 3/2. Слпбр. Том приликом је убијен 21 борац, од чега су њих четири биле жене. Четири борца су преживили напад.

Тог дана убијени су: Ристо /Мирко/ Анђић, Радмила /Маринко/ Бјелица, Тања /Славко/ Бјелица, Ненад /Душан/ Голијанин, Стојанка /Петар/ Голијанин, Славко /Радослав/ Кењић, Момчило /Саво/ Крстовић, Бранко /Шпиро/ Милић, Момир /Илија/ Минић, Славиша /Миленко/ Мочевић, Горан /Миленко/ Мочевић, Перо /Милош/ Павловић, Велимир /Реља/ Поповић и Мирко /Млађен/ Самарџија, Ранко /Добрило/ Самарџић, Васо /Ристо/ Сикима, Никола /Душан/ Сикимић, Александар /Милош/ Видаковић, Светозар /Милинко/ Шешлија, Жарко /Саво/ Ђогић и Ђуро /Милош/ Чанчар.

О бригади

Бригада је формирана од Материјално-техничких средстава 120. лпбр ЈНА из Зенице и дијела наоружаних структура СДС-а. Формирана је од дијела становништва које гравитира на просторима Мјесних заједница Војковићи, Грлица, Крупац, Кијево и Пресјеница.

У Августу 1992. г. бригада је имала око 1100 људи, формираних у четне саставе по територијалном принципу. По формацији формирана је команда бригаде, команда стана, седам самосталних водова и девет непотпуних чета које су бројале од 60 до 100 људи. У првој половини 1993. г. бригада је преформирана из четног у батаљонски састав (три пјешадијска батаљона).

Бригада је располагала са седам окопних борбених возила, и то: БВП м80А (Видра)- 4.ком; БВП м80- 2.ком; и ОТМ 60Б- 1ком;

Од тежег наоружања бригада је имала: 3 МБ 120мм; 12 МБ 82мм; 10 МБ 60мм; 1 ЗИС 76мм; 3 лансирна комплета 9К 11; 7 бестрзајних топова 82мм; 1 ПАТ 20/1мм;

Ширина фронта је била у зависности од периода рата и износила је од 13-52 км.

Бригада је изгубила укупно 166 бораца или 12,78% (153 погинула, 12 умрлих од посљедица рањавања и 1 нестали). Забиљежена су укупно 680 рањавања од чега је рањено 450 бораца или 34,6% од просјеног бројног стања бригаде. 230 бораца је рањено два и више пута. Због неповољног тактичког положаја и сталних нападних дејстава непријатеља у бригади је сваки осми борац погинуо, а сваки трећи рањен.

Бригадом су командовали: мајор Милан Маљковић, п. пуковник Милорад Шеховац, мајор Радомир Којић и мајор Војин Ч. Јондић.

Вјчна слава борцима Друге Сарајевске лаке пјешадијске бригаде!

Аутор: Драган Пјевић

Извори:

Ратни дневник С. Голубовића

Документ команде 2.Слпбр стр. пов. бр: 1127 од 14.06.19

Милорад Шеховац изјава од 8.12.2012.г МКСЈ

Фото:

1. Припадници извиђачког вода "Соко" (приватна архива)

2. Дневни лист "Ослобођење"

3. Припаднице Центра везе 2.Слпбр (приватна архива)

ЗАБРАЊЕНО КОПИРАЊЕ И ОБЈАВЉИВАЊЕ ТЕКСТА БЕЗ НАВОЂЕЊА ИЗВОРА И ОДОБРЕЊА АУТОРА!