ЛУКАВАЦ-93 БИТКА ЗА РОГОЈ
Кључеви Трнова, у коме су муслимани за годину дана затрли све што је српско, налазили су се у рукама српских бораца. Претходно су морали откључати тешку браву звану- Рогој.
Рогој је планински превој на путу Калиновик-Трново, одакле су муслиманске снаге свакодневно дејствовале према калиновику и Фочи. Трагови њихових похода посебно су видљиви у насељима Добро Поље и Бољановићи, гдје су од кућа остали само поцрњели димњаци да као утваре стрше у небо.
„Успјешно смо привели крају једну велику битку“, прича нам генерал-мајор Радован Грубач. Командант Херцеговачког корпуса, који је лично командовао операцијом ослобађања Рогоја.
„Поред превоја Рогој, десетодневне борбе вођене су и за објекте Куцин, Бандијерка и Караула, који су били изузетно утврђени“, каже генерал Грубач.
Генерал Грубач је посебно задовољан што је у овој операцији испољено јединство свих јединица Херцеговачког корпуса. Свој допринос подједнако су дали Фочаци, Невесињци, Билећани, Гачани, Требињци, Калиновчани…
„Поред неоспорног јунаштва које су исказали Херцеговци у овој одлучујућој бици до изражаја је дошло и ратно умијеће и војничко знање, јер је требало проћи силна минска поља и освојити бункере“, истиче генерал Грубач.
На самом Рогоју затичемо групу артиљераца славне Невесињске бригаде. Они нам показују добро утвеђене муслиманске бункере, повезане траншејама. Око њих на хиљаде пушчаних, митраљеских, тенковских и других чаура, углавном стране производње.
Поручник Момчило Паровић прича нам о незадрживом јуришу бораца Херцеговачког корпуса према утврђењима муслиманске војске.
Хвали и неустрашивог команданта батаљона Невесињске бригаде Зорана Пурковића. Генерал Младић му је лично у ослобођеном Трнову дао чин Мајора.
ЗА МНОМ БРАЋО!
У насељу Добро Поље пуковник Миленко Милинић показује нам трагове крви седморице бораца Гатачке бригаде, погинулих прије мјесец дана приликом упада муслимана у ово мјесто.
Много је бораца који су зслужили да уђу у причу у ослобађању Рогоја, а нисмо их успјели пронаћи на широким просторима Калиновика и Трнова. Они заслужују све похвале за исказану храброст и пожртвовање, кажу нам у команди Херцеговачког корпуса.
Сјајна побједа српске војске плаћена је нажалост и животима. Генерал Грубач испричао нам је како је погинуо војник Милан Тепавчевић из Гацка.
„Пао је јуначки на Бандијерки. Његов брат близанац Душан у тим тренуцима командовао је једном јединицом која је водила борбе на том подручју. Сазнавши за смрт свог брата дотрчао је Душан на Бандијерку. Провео је десет минута поред мртвог брата, а онда се обратио саборцима: За мном браћо! Идемо напријед!“
ШЕСТ ПОГИНУЛИХ И 69 РАЊЕНИХ
У жестоким борбама око Рогоја погинуло је шест бораца Херцеговачког корпуса, док их је 69 рањено.
На бранику српске отаџбине пали су: командант батаљона поручник Мирко Копривица, командир вода Зоран Бајовић, те војници Милан Тепавчевић, Душко Говедарица, Илија Копривица и Петар Тодоровић.
Аутор: Обрен Жерајић
Лист „Српска Војска“
Година II
Број 11
Датум издања 5. август 1993. г
0 Коментари