"Борба на живот и смрт" Тајна Добровољачке улице (4)- Миладин Петровић

 

У поменутом тексту у Војсци генерал Кукањац је описао те тренутке: "Отпочела је жестока и беспоштедна борба, борба на живот и смрт. Употребом противоклопних средстава непријатељ је почео да демолира зграду Команде. Отварана је ватра из хиљаду разних цеви, из непосредне близине ... Старешине и војници су се беспрекорно борили. Борба је трајала до 20 часова, односно до оног тренутка када се сазнало да су Алију Изетбеговића привеле војне власти ... Имали смо два мртва и шест рањених".

Ту драму доживео је и наш колега, фото-репортер Танјуга Недељко Деретић. У листу интервју, 15. маја 1992, између осталог је написао: "Већ око 13 часова почели су напади на Команду из свих праваца и наоружања. Људи су распоређени на положаје. Са свих страна туку снајпери. Изнад Команде се налази литица висока тридесетак метара. Приметили смо како са ње покушавају да гурну аутобус на нас. Вероватно је пун експлозива . Срећом, војници успевају да паљбом растуре људе који га гурају. Аутобус је запео за велико стабло и ту стао. Пуца се и са околних џамија. Окружени смо са све четири стране".

"Сви ми, припадници Команде Друге војне области", причао је пуковник Неђо Крајновић, "са оружјем у руци ступили смо у одбрану Команде и жестока борба се водила до иза поноћи (2/3. мај) . У тој борби је рањено више наших војника и старешина. Спољњи зидови зграде Команде Друге војне области и гарнизона су били потпуно демолирани и избушени од разних пројектила. У дворишту Команде гарнизона запаљено је неколико путничких возила и два камиона натоварена разном војном опремом, оружјем и муницијом припремљеним за евакуацију. Непријатељ је дејствовао запаљивимпројектилима испаљеним из хотела Конак . На Тргу 6. април од жестоке обостране ватре изгорело је више возила и разних објеката (надстрешница и киоска), а око Трга је изгорело више зграда.

Негде иза поноћи чули смо преко транзистора да су Алија Изетбеговић и његова кћер са аеродрома приведени у касарну у Лукавици . Исто тако иза поноћи наши авиони су неколико пута надлетали изнад Сарајева , пробијајући звучни зид, а после смо дознали да нису борбено деловали. Сматрам да су то главна два разлога који су муслиманско-хрватске челнике (Ејуп Ганић , Стјепан Кљуић, Јово Дивјак , и други) присилили да код генерала Кукањца , а преко генерала Луиса Мекензија, затраже прекид ватре и преговоре о прекиду борби , изјавио је пуковник НеђО Крајновиh , 6. фебруара 1995, на захтев референта у Органу безбедности Војнотехничке академије .

(На слици БОВ и "Видра" који су се тог 2.маја успјели једини пробити из Касарне Виктор Бубањ до Команде и помоћи у њеној одбрани. Тог дана погинуо је војник на оддслужењу војног рока Перица Новић)