"Пренеси Милутину да смо изгинули џабе" Тајна Добровољачке улице (3)-Миладин Петровић

Tадашњи начелник безбедности Друге армијске области пуковник Ратко Каталина, у већ поменутом фељтону у Правди говори и о том трагичном догађају, у коме су страдали потпуно невини војници и старешине ЈНА.

"Када су тог 2. маја изгинули специјалци са капетаном Марком Лабудовићем на челу, исте вечери на словеначкој и хрватској телевизији, као ударна, објављена је вест о његовој смрти . Приказан је и снимак како муслимани, у пратњи припадника Унпрофора, џипом прелазе преко беживотног Лабудовићевог тела. Истина је да је Лабудовић у акцији био рањен, мада нико тачно не зна - како? Мецима је био прикован за мост Гаврила Принципа. Нико није могао да му помогне, јер је требало савладати брисани простор. Само су га, радио-везом, молили да се не убије, то јест да се преда. Али, Лабудовић је видео оно што ми нисмо: да муслимани покиданим жицама електричног вода прже његове заробљене и рањене другове. Сећам се да нам је водник Аћимовић пренео Лабудовиhеве последње речи: „Нећу им се жив предати, пренеси Милутину да сми изгинули џабе ... "

"Тог дана, када су погинули наши специјалци које је предводио капетан Лабудовић ", причао је Шупут за Правду , "требало је да одем на нову дужност. Добро се сећам те трагедије. Она у овдашњој јавности још није расветљена, јер се војска, из разумљивих разлога, либи да каже истину. Обележавање тог догађаја прекинули смо због непријатних сцена, пошто је родбина кривила Кукањца да је у смрт сасвим непромишљено послао најбољу јединицу специјалаца. Тај састав се прославио на личком ратишту. Представљао је ноћну мору за хрватске специјалце. Детаље о погибији специјалаца најбоље зна водник Аћимовић, који им је био веза са командом. Разочаран у све што је видео, отишао је на други крај планете , у Аустралију. Да заборави ужас и срамоту.

Да је елитни вод изгинуо без преке потребе, историјска је чињеница. Из Дома ЈНА, наиме, није се могло ништа значајно извући. Сем персијских тепиха и уметничких слика, тамо ништа зише није било вредно. Колико је капетан Лабудовић био у праву, то недвосмислено показује снимак на коме се види како муслимани џипом прелазе преко његовог леша. То су хрватска и словеначка телевизија приказале као ударну вест. Југословенска телевизија није пренела вест о погибији противтерористичког вода, већ је снимке угљенисаних лешева војника, који леже поред трамваја, више пута приказивала као жртве трагедије у Добровољачкој улици".

Одлука да се најбољи вод специјалаца којим је тада располагала ЈНА пошаље као испомоћ војницима што су према сведочењу пуковника Каталине у поменутом фељтону у Правдu, "била је катастрофална. То је Кукањчева грешка, јер је, изгледа, мислио да су специјалци супермени. Сви смо знали да је тих једанаест људи он послао директно у смрт. Нико није реаговао. Нису то учинили ни специјалци, мада су били свесни чињенице да су им шансе да се пробију до Дома ЈНА равне нули. То су српске камиказе, симбол мучеништва ЈНА у том рату. О њима се, након Добровољачке, скоро није више говорило, а нису сви били Срби. У тој групи страдао је и поручник Нихад Кастрати, родом из Пожаревца, пореклом Албанац. По цену живота није хтео да изда своје другове. Храбро је погинуо и Круно Бешлић, који се изјашњавао као Југословен. Ко иоле познаје вештине ратовања, могао је са готово стопроцентном сигурношhу да предвиди шта ће се десити. А десило се најгоре. До мене је допрла информација да се Лабудовиh, после рањавања, убио бомбом, видевши како муслимани заробљавају његове војнике који су преживели снајперску ватру, а однос је био сто на једнога. Потом су специјалце Алијини бојовници везане прикључили за покидане водове од струје и тако их спржили". 

НАСТАВИЋЕ СЕ...