„Напад на Војну болницу и Дом ЈНА“-Тајна Добровољачке улице (2) Миладин Петровић

БОВ и "Видра" испред команде 2.ВО из састава 4. батаљона Војне Полиције 

Права ратна драма за нас у Команди области почела је 2. маја после 12 часова. Генерал Кукањац је обавештен да су војници Територијалне одбране тзв. Републике БиХ напали Дом ЈНА и да има погинулих и рањених. Одмах је наредио да се тим људима помогне. У листу Војска од 28. маја 1992. о томе је написао:

"Одмах сам наредио да једна мања јединица из Команде области крене ка Дому, да га деблокира и извуче рањене, погинуле, запослене и војнике који су радили у Дому ЈНА. Јединицца је кренула са два оклопна борбена возила и три иуха, али пре него што је стигла на циљ, нападнута је на обали Миљацке са свих страна и из свих оружја .

Истог дана, око 13 часова, нападнуто је и возило које је превозило храну за Команду Друге војне области. У возилу су били капетан Петровић и возач. Капетан је погинуо на лицу места, а возач је, тешко рањен, успео да стигне до Команде, где је, нажалост, издахнуо.

Ради пружања помоћи тој нападнутој колони, генерал је наредио да се покрену три Једиднице: прва са Грбавице, друга од Војне болнице и трећа из касарне Викшор Бубањ. Са јединицом од Војне болнице кренуло је и санитетско возило за пружање помоћи рањеницима. Све три јединице наишле су на снажну ватру. До Команде се пробила само јединица из касарне Виктор Бубањ, без једног оклопног возила, које је погођено" .

О генераловој одлуци да помогне угроженима у Дому ЈНА, Светозар Ћоновић је у поменутом фељтону, између осталог, написао:

"За ту акцију одређено је укупно нешто између двадесет до двадесет и пет војника, официра и подофицира. То нису били обични војници, већ искусни војни полицајци, који имају стечена знања у разним бојевима. Спретни момци, што се каже, спремни стићи и утећи и на страшном месту постојати. Добро обучени и наоружани. На њиховом челу налазио се пуковник Милан Шупут, један кршан и одлучан официр, који зна да се хладнокрвно понаша у свакој ситуацији. Уз то, веома храбар, омиљен и цењен код свих војника и старешина ... "

"Неколико минута касније", према Ћоновићевом сведочењу, "јавили су радио-везом да су нападнути и да је једно оклопно возило уништено. Кажу има мртвих и рањених, траже помоћ. У том тренутку помоћ није ни могла да им се пошаље, јер је истовремено нападнута и зграда Команде.

Практично, Команда се нашла у потпуној блокади. Почела је ужасна паљба, која је трајала пуних дванаест часова. По згради Команде и у њеном дворишту прште мине, експлодирају гранате из зоља и оса, а снајперисти пуцају...