Тајна Добровољачке улице (1)-Миладин Петровић

 

У наредним данима вам доносимо серијал текстова из књиге Миладина Петровића "Тајна Добровољачке улице", а све са намјером да се коначно сазна права истина о "Случају Добровољачка".

„Наговештаји надолазећег зла“

 

О својој улози и о намерама ЈНА у то време, генерал Аксентијевић је, у Нину од 29. августа 2002, сведочио: ..... Док сам у Команди Друге армије био помоћник команданта за морал и правна питања , наш циљ је био по сваку цену спречити сукобе завађених страна и створити услове да политичари дођу до мирног решења кризе.

Исто тако , чињеница је да је наша команда, а највише генерал Кукањац, више пута скидала са барикада Сарајева разјарене масе и паравојне формације свих ентитета. У згради наше команде два пута смо организовали састанак најистакнутијих вођа - лидера тадашње БиХ, господе Караџића, Изетбеговића и Кљујића, који су вукли главне конце у тим сукобима. Ми, ЈНА, учинили смо све да се политички очува било каква Југославија и да се , колико је то мoгуће, спречи рат.

Очување Југославије, уосталом, била је и званична политика тадашњег политичког вођства Југославије, лидера ЕЗ и САД. Почетком 1992. године Председништво БиХ, са Изетбеговићем на челу, а ту су били још и госпођа Плавшић, покојни Кољевић, Кљуић, Абдић и други чланови, примили су чланове Команде Друге армије са генералом Кукањцем на челу. Са њим су била још четворица нас генерала и један пуковник. Разговарало се о свему, највише о очувању мира у БиХ и мерама на том плану.

Ипак, на крају разговора Изетбеговић је поставио питање каква смо ми то ЈНА, значи и муслиманска војска, када у Команди Армије у Сарајеву нема ниједног генерала муслимана.

Неколико дана после тог састанка мене су прекомандовали. Постављен сам за вођу тима ЈНА за сарадњу са Унпрофором. На моје место доведен је генерал муслиман ..

Таквим радом и настојањем на очувању мира у БиХ постигли смо и одређене успехе. Поред осталог, Изетбеговић је потписао чувени Кутиљеров план, који је, колико се сећам, предвиђао очување Југославије. То је била критична тачка.

Одсутност Изетбеговића искористили су муслимански екстремисти, на челу са потпредседником Ганићем, и наметнули свој план о отцепљењу БиХ и коначном разбијању Југославије. У томе су им обилато помогли и националисти из свих средина. И они су у томе и успели ...

 

„Директива“

 

Напади на војне колоне нису били случајани. Последица су наређења Републичког штаба ТО БиХ, у коме је садржана хронологија будућег организованог хаоса. У тој директиви се наређује да се блокирају сви објекти ЈНА у ширем подручју, да се запречавају путеви , и онемогући кретање војних колона, те да се убрзано планирају и отпочињу борбена дејства против ЈНА и јединица српске ТО на целокупној територији Републике.

Ту наредбу је, најпре, покушао да демантује Хасан Ефендић , командант ТО БиХ, а затим и један од његових помоћника - Вехбија Карић, али наредни догађаји су показали да је то била стварна наредба, а не подметнута.

Комитет Савезне Републике Југославије за прикупљање података о извршеним злочинима против човечности и међународног права, са седиштем у Београду, у Информацији о злочинима над Србима у Сарајеву (јануар 1998) истиче ту наредбу (депешу):

Дана 15. априла 1992. у име Председништва БиХ упућена је директива свим општинским и окружним штабовима Територијалне одбране о нападима на ЈНА и војне објекте .

Уместо Алије Изетбеговића, директиву је потписао командант Територијалне одбране Хасан Ефендиh. У тој директиви, поред осталог, стоји: Oдмax извршити заузимање складишта, наоружања и муниције и блокирање касарни, њихово заузимање и заробљавање припадникa ЈНА на територији БиХ ... "

„Војска није гранатирала град“"

Пуковник Ратко Каталина категорички тврди да војска никога није напала и да ничим није изазвала сукобе у Сарајеву, нити гранати рала град, на шта су се позивале бошњачке власти правдајуhи своје злочине."Команда армије је", како је причао Каталина, "била стална мета напада. 

Јуришали су на њу, а кад је запретила опасност да им падне у руке, онда су наши минобацачком ватром тукли простор око ње, штитећи Команду од упада.Али, ко познаје Сарајево, зна да се то здање налази у парку на Бистрику. Тврдим: војска није гранатирала град. Али, поводом тога, напали су Дом армије у којем су били један официр и два-три војника. То им је прва „ратна победа“.

НАСТАВИЋЕ СЕ...