Header Ads Widget

Чакле, рана која не зараста

Најтежи догађај који се десио у току одбрамбено-отаџбинског рата везан за 2. Сарајевску лаку пјешадијску бригаду био је напад на КМ 3. пјешадијског батаљона, у раним јутарњим сатима 6. октобра 1994. године, када је убијен 21 припадник ове бригаде.

Стање на терену прије напада

Након прекида операција „Лукавац-93“ и повлачења наше војске са Игмана и Бјелашнице, 14. августа успостављена је „Демилитаризована зона“, коју су надгледале трупе УН-а, а која се простирала од Аеродрома Сарајево до Бјелашнице, тачније: с. Тривци- с. Крупац; с. Јасен- с. Зорановићи; Хрид- Проскок- Шиљак- Јаворак- Лисичија глава- Ракитница- с. Шабићи- К1108- К482;

УНПРОФОР је ДЗ надгледао са сљедећих тачака: Крупац, Црни врх, Горња Гркарица, ТТ 2067, Лукавац, Ракитница и Лукомир.

Припреме за напад

Припреме за офанзивна дејства у јединицама ОГ-1 Пазарић на бјелашничко-трескавичком правцу вршене су током љета 1994.[1] 

14. Августа команда 2. слпбр, а на основу наређења команде СРК, издао је наређење да се у зони одговорности бригаде, све јединице МУП-а, радна обавеза и способно становништво стави у пуну борбену готовост.[2]  

Све снаге које су се налазиле у з/о 2. сарајевске лаке пјешадијске бригаде су имале задатак да подузму низ ванредних превентивних мјера. Оне су се односиле на контролу територије патролама, извиђањем и запречавањем, с тежиштем на међупросторима између јачих објеката, на стазама и путевима који изводе на могуће правце напада, у циљу спајања снага из Горажда и снага  с Бјелашнице, које су према оперативним сазнањима очекивали на правцима Дујмовићи − Дејчићи − Проскок − Дубраве − Пресјеница, Умчани − Гај, долина р. Пресјенице − Лучевик − Иловице − Орловац − Сједећа глава − Босанска међа, с тежиштем на правцу Ледићи − Гај − Маскара.

7. септембра Командант 1. корпуса генерал Вахид Каравелић одобрио је Заповијест за напад команданта ОГ-1.[3]  

Суштина замисли била је у томе да снаге ОГ-1 с досигнуте линије, лијево - Објешењак, десно - Превит, нападну непријатеља на главном правцу Тушила − Ђевиград − Рогој − Гребак и помоћним правцима Игман − с. Ледићи − с. Слављевићи и Јабука − Сиљевац − Калиновик, с циљем да једновременим дејством по свим елементима борбеног распореда непријатеља, убацивањем дијела снага у позадину непријатеља, обухватним дејствима и у садејству са снагама 4. корпуса, разбију непријатеља на предњем крају, нанесу му губитке у живој сили и МТС-у и у првој фази операције овладају ширим платоом Трескавице и пресијеку комуникацију Калиновик − Љута достизањем линије Брезова глава − Проскок − Хојта − Бориковци − Огорјели кук − Туров стан − Козија лука − Николине стијене − Мали трескач − Кула − Дебело брдо. У повољном развоју ситуације на бојишту операција је требала имати још двије фазе с циљем да се ослободе опшине Калиновик и Трново и пресијече комуникација Сарајево − Фоча, Фоча − Калиновик, Калиновик − Невесиње и Калиновик – Гацко.[4] 

19. септембра команда СРК је након уочене групе непријатељских војника која је бројала 67 добро наоружаних људи, на сјеверним падинама Трескавице, упутила упозорење свим јединицама за подизање борбене готовости, јер се сумњало на припреме офанзиве на правцу Бјелашница-Трново.[5] 

30. септембра генерал Каравелић је извршио допуну заповјести за напад од 7.9.1994. г., а која се односила о поступцима према припадницима УНПРОФОР-а, јер се напад изводио кроз УНПА зону[6]

У допуни је стајало детаљно упуство како се у одрђеним ситуацијама требају понашати, уколико буду откривени у извршењу задатка, и да без обзира на ситуацију, не смију прекинути б/д.[7] 

Након дужих припрема, јединице ОГ-1 Пазарић кренуле су у офанзиву. Напад је започео у раним јутарњим сатима 1. октобра 1994. на изабраним правцима дуж цијеле линије додира. Нападом с фронта и продором јединица убачених у дубину распореда наших снага.

Напад на Чакле

Тако су 6. октобра јединице тзв АРБиХ отпочеле борбена дејства на правцу : Бабин до- Чакле- Трново и Ракитница- Бориковац- Пандурица, преко положаја и пунктова УНПРОФОР-а на Игману и Бјелашници, остављајући снаге УНПРОФОР-а у окружењу и под својом контролом.[8] 

У исто вријеме диверзантске јединице 1. Бошњакчке бригаде извеле су диверзију на командном мјесту 3. пб 2. слпбр на Чаклама. Упад је извршен у ноћи 5/6. октобра правцем: Стари конак (тт 1408)- Хоџине долине (к. 1194)- Кота 893- Гарежа- Чикуљ (гдје је прешла линију фронта) с. Арбићи-Бјелиш (тт 919)- Крст (к. 1407)- Бучје-Чакле.[9]

Напад је извршен на сљедећи начин:

-Група за напад изводила је дејства из два правца и то:

1. к. 1281- КМ 3/2. Слпбр

2. Гојчинва раван (тт 1510)- КМ 3/2. Слпбр

-Група за обезбјеђење посјела је положај с/з за 100м. од к.1281.

ДТГ је пришла КМ на одстојање од 25 до 70м. На основу преживјелих бораца прво је испаљено 2-3 рафала из АП, затим је из РРБ-а М80 64мм. (зоља) погођен шатор у коме се налазио инжињеријски вод, усљед чега је дошло до погибије капетана Ђогић Жарка и војника Минић Момира и Кењић Славка. Од посљедица испањеног пројектила запалио се шатор у коме су угљенисана тијела тројице наведених бораца. [10]

Након тога  услиједила је јака ватра из пјешадијског оружја непријатеља. У моменту напада сво људство је било будно, а обезбјеђење КМ-а у том тренутку није било постављено.

Послије првих пуцњева непријатеља, сви војници и старјешине су истрчали из објекта и прихватили борбу. У међувремену, дежурна везисткиња је успјела јавити командиру 1.  пч да је КМ нападнут и да пошаљу помоћ. [11]

Командир чете је одмах извјестио команду бригаде, на шта је командтант бригаде наредио да у помоћ притекну к-дир 1. пч са групом војника и вод Војне Полиције из рејона Срарог конака. Поред тога наређено је пуковнику Харамбашићу да из Трнова везом нареди покрет седам тенкова и четири оклопна транспортера из рејона Брда ка КМ-у.

Извлачећи се на отворен простор ка с. Мочевићи наишли су на засједну ватру из рејона к.1281, гдје је погинуло шеснаест бораца и старјешина. По пристизању појачања прихваћена је борба и непријатељ је одбачен са КМ-а. Дио ДТГ се извукао правцем Чакле-Гојчинова раван (тт 1510)- Стари конак и за око 20. минута од престанка борби на Чаклама, напао са леђа дио 2.пч који је бранио Стари конак.[12]

Истовремено је извршен и јак напад правцем Долови- Стари конак (к.1618). Борба је трајала до 11:30 часова и уз употребу артиљерије напад је одбијен. У борбама на Старом конаку рањена су три борца и то Влашки Горан, Сикима Зоран и Јакшић Милован.

Послије неуспјелог пробоја у рејону Старог конака група се извукла правцем: Гојчинова раван- Бучје- Пречко поље- Бјелиш- с. Арбићи- Гарежа- Медов тор (к. 893)- Хоџине долине (к. 1194)- Стари конак (тт 1408).[13]

Приликом извлачења уочена је ДТГ у рејону Гарежа, те је по њој дејствовано артиљеријском ватром из МБ 82мм и хаубицама 122мм. Група се извукла испред предњег краја (захваљујући мегли и вејавици) око 16 часова. На правцу извлачења нађени су капе, крвави завоји, РРБ М-80, граната од РПГ-7, бомбе ручне израде, храна, ранчеви и други дијелови војничке опреме. За групом је послата потјера, међутим због временских услова је обустављена. [14]

Извјештај о ванредном догађају сачинила је комисија у саставу: пуковник Манојловић Тадија, мајор Лубура Бранислав и капетан прве класе Милидраг Маринко, а на основу разговора са преживјелим борцима и након извиђања на лицу мјеста и нађених трагова непријатеља, те на основу тезултата обавјештајног рада са извором из редова УНПРОФОР-а.

Погинули су:

1.     кIк Ристо Анђић (к-дант 3.пб),

2.     вој.Радмила Бјелица (вод везе)

3.     вој. Тања Бјелица (вод везе)

4.     вој. Ненад Голијанин

5.     вој. Стојанка Голијанин (вод везе)

6.     вој. Славко Кењић (инжињеријски вод)

7.     вој. Момчило Крстовић

8.     ств. Бранко Милић (замј. к-данта 3.пб),

9.     вој. Момир Минић (пионирски вод)

10. вој. Славиша Мочевић, (инжињеријски вод)

11.  вој. Горан Мочевић (пионирски вод)

12. мај. Перо Павловић (НШ 2.Слпбр),

13. вој. Велимир Поповић

14. вој. Мирко  Самарџија (инжињеријски вод)

15. вој. Ранко Самарџић, (пионирски вод)

16. вој. Васо Сикима (инжињеријски вод)

17. вој. Никола Сикимић,

18. вој. Александар Видаковић,

19. вој. Светозар Шешлија (вод везе, радиофониста)

20. вој. Ђуро Чанчар (инжињеријски вод)

21. кап. Жарко Ђогић (к-дир пионирског вода)

Рањени су:

1. вој. Миланка Аксентић

2. ств. Саво Милић

Преживјели:

1. вој. Душанка Влашки

2. вој. Радован Никитовић

Извори:

[1] Монографија Првог Корпуса АБиХ стр. 271

[2] Команда 2.слпбр Стр. Пов. Бр: 1684-1 од 14.8.1994. г.

[3] Команда ОГ-1, Заповијест за напад , Стр. Пов. бр: 3/727-2, 7.9.1994 г.

[4] Исто

[5] Команда СРК пов. Бр: 12/2-206 од 19.9.1994. г.

[6] Демилитаризована зона успостављена 13.8.1993 г. након Операције „Лукавац-93“

[7] Команда 1. Корпуса АБиХ Стр. Пов. Бр: 01/1-575 од 30.9.1994. г.

[8] Извјештај ГШ ВРС од 06.10.1994. г.

[9] Извјештај кмисије о испитивању вд у рејону Чакле пов. бр: 12/2-216-1 од 10.10.1994

[10] Исто

[11] Исто

[12] Исто

[13] Исто

[14] Исто

Фото: Информативна служба СРК (Р. Паштар)

Постави коментар

0 Коментари