ЛУКАВАЦ-93 Видимо се на Игману

“Је ли могуће, дођох ја поново у моје Трново. Јави јутрос радио да је ослобођено и ја из Калиновика пођох да се лично у то увјерим”.

Припадници 4.батаљона Војне Полиције испред Хотела "Трескавица"

Овако прича шездесетпетогодишњи Миленко Влашки, први цивил који је ушао у ослобођено Трново. Разгледа старина разрушену варошицу док се рукује са српским војницима честитајући им сјајну побједу. И чика Миленко је у војничкој униформи, јер, каже, друге одјеће нема.

Наишао је Миленко Влашки на Петровдан и на згариште своје куће. Спаљена је и кућа његовог сина.

“Саградићемо им нове, само кад су наши душмани протјерани”, храбри сам себе старина.

Муслимани су спалили и кућу Срета Витковића, који је заједно са сином довршио пред рат. Срето и син му Здравко су од првог дана рата у јединицама Херцеговачког корпуса. Сретова супруга уточиште је нашла у Калиновику, док су двије кћерке избјегле у Чачак.

“Чуда су муслимани чинили у овом крају, морао сам кћерке склонити”, прича нам Срето, док му низ лице клизе сузе радоснице што се поново вратио у Трново.

Муслимани су оскрнавили и порушену православну цркву у Трнову. Остали су само зидови, поцрњели од дима. Уништили су и све привредне објекте, а приликом бјежања запалили су и фабрику намјештаја. У пекари “Докара”, у самом центру града још вруће пећи, а на полицама велике количине хљеба, које муслимански ратници у безглавом бјекству нису успјели понијети. На хотелу “Трескавица” вијори се српска застава.

Кратко је трајао сусрет бораца Сарајевско-романијског и Херцеговачког корпуса у Трнову. Пошто им је генерал-потпуковник Младић честитао на сјајној војничкој побједи, кренуло се даље.

ГЕНЕРАЛ МЛАДИЋ: НЕЋЕ НАС ВИШЕ ВАРАТИ

“Ослободили смо већину наших села и градова и након најновијих усспјеха на овом дијелу ратишта створен је континуитет Републике Српске. Са ових простора муслимани су стално упућивали диверзантско-терористичке групе да кољу жене и дјецу по српским селима. Због тога су морали бити протјерани. Муслиманском руководству препоручујем да се замисли и да оно што потпише убудуће и поштује, јер више нећемо дозвољавати да једно говоре, друго раде. а треће мисле. Више нас преварити не могу”, изјавио нам је генерал Младић, и поручио “видимо се на Игману”, ријечи које и сада одзвањају у нашим ушима.

Фото: Приватна архива
Аутор: Обрен Жерајић
Лист „Српска Војска“
Година II
Број 11
Датум издања 5. август 1993. г.