САРАЈЕВСКО-РОМАНИЈСКИ КОРПУС (Сами против свих)

Сарајевско-романијски корпус Војске Републике Српске (СРК ВРС) био је један од пет корпуса Војске Републике Српске. На данашњи дан 1992. године основан је одлуком Главног штаба (Генералштаба) Војске Републике Српске.

У знак сјећања на најтврђи бедем отаџбине, објављујемо текст преузет из књиге “Војска Републике Српске 1992-2005“, аутора Данка Боројевића и Драгог Ивића.

Формирање СРК

Сарајевско-романијски корпус ВРС (СРК ВРС) настао је од делова 4. Корпуса ЈНА. Одлуком Председништва Српске Републике Босне и Херцеговине о формирању Војске Српске Републике БиХ, 4. Корпус ЈНА преформиран је у СРК ВРС. На основу наредбе команданта ГШ ВРС од 22. маја 1992. године формиран је СРК. Одлучено је да се тај корпус размести на ширем подручју Сарајева (Наредбом Главног штаба Војске Српске Републике БиХ, стр. пов. бр. 02/5-31 од 04. 06. 1992. године, одређене су зоне одговорности корпуса и наредни задаци Војске СР БиХ.

Елементи бивше ЈНА приступиле су снагама локалне ТО и учествовали су у организовању и попуњавању јединица СРК. Корпус је по формацији требало да броји 22800 људи. Међутим, због бројних проблема формацијска попуњеност људством СРК кретала се између 15000 и 18000 бораца, док је просечна попуњеност била око 13000 бораца.

Зона одговорности корпуса

Граница зоне одговорности СРК обухватала је: северна и југозападна граница: Дрињача (укључно), Равно брдо – тт. 1019 (искључно), превој Храстић – к. 524 (укључно), Кладањ (искључно), Олово (искључно), Дернек – тт. 1465 (укључно), с. Подгора (укључно), западна граница: с. Подгора, Раковица (укључно), Хаџићи (укључно), с. Пресјеница (искључно), Ђокин торањ – тт. 2086 (искључно), јужна граница: Ђокин торањ, Миљевина (искључно), Фоча (искључно), река Ћехотина до с. Мирчићи и даље границом са Црном Гором, источна граница: граница са СРЈ и реком Дрином до с. Дрињача. ), у бившој зони одговорности 4. Корпуса ЈНА.

Формирање јединица у Корпусу

Наредбом команданта ГШ ВРС стр. пов. бр 30/18-17 од 16. јуна 1992. године наређено је формирање команди и јединица Војске Српске Републике БиХ, у којој је за СРК наређено да се формира:·

 Команда корпуса,

Команда стана СРК ВРС,

4. батаљон војне полиције (4. бвп),

4. батаљон везе,

4. аутотранспортни батаљон,

4. санитетски батаљон,

4. инжењеријски батаљон,

4. мешовити артиљеријски пук (4. мап),

4. мешовити противоклопни артиљеријски пук (4. мпоап),

4. лаки артиљеријски пук ПВО (4. лап ПВО),

4. извиђачко-диверзантски одред (4. ИДО),·

4. чета за АБХО,

1. Сарајевска механизована бригада,

2. Романијска моторизована бригада (формирањем Дринског корпуса 1. новембра 1992. године, изузета је из СРК ВРС и придодата ДК ВРС),

1. Романијска пешадијска бригада,

1. Илијашка пешадијска бригада,

1. Илиџанска пешадијска бригада,

1. Игманска пешадијска бригада,· 3. Сарајевска пешадијска бригада (формирана крајем 1993. године од 1. Вогошћанске лпбр, 1. Рајловачке лпбр и 1. Кошевске пбр),

Рогатичка лпбр (формирањем Дринског корпуса 1. новембра 1992. године, изузета из СРК ВРС и придодата ДК ВРС, а затим преименована у 1. Подрињску лпбр),

1. Романијска лпбр (касније преименована у 1. Романијску пбр),

1. Вогошћанска лпбр (крајем 1993. године ушла у састав 3. Сарајевске пбр),

1. Кошевска пбр (крајем 1993. године ушла у састав 3. Сарајевске пбр),

1. Рајловачка лпбр ((крајем 1993. године ушла у састав 3. Сарајевске пбр),

2. Сарајевска лпбр,

4. Сарајевска лпбр.

У првој фази свог постојања, СРК је сачињавало тринаест бригада, три самостална пука за пружање подршке и пет батаљона за техничко одржавање и опскрбу. У јесен 1992. године организовање састава СРК приводило се крају. Бригаде су реорганизоване, тако да су бригаде Трново и Ново Сарајево припојене 1. Романијској бригади, а основана је и 1. Игманска бригада, од бригада из Блажуја и Хаџића. Крајем новембра 1992. године 2. Романијска моторизована бригада и Рогатичка бригада придодате су Дринском корпусу ВРС, чиме се број бригада СРК смањио на девет. Крајем 1993. године и почетком 1994. године бригаде Рајловац, Вогошћа и Кошево припојене су у нову 3. Сарајевску пешадијску бригаду, тако да се укупан број бригада смањио на седам.

Значајније операције ВРС у којим су учествовали и борци СРК ВРС

-Операција “Лукавац-93”, је био одговор ВРС на окупацију Трнова, Рогоја, јужних падина Јахорине и планине Ковач и пресецање комуникација које повезују српску Херцеговину са осталим деловима РС. Циљ операције је био заузимање бољег и повољнијег стратешког положаја око Сарајева и спајање Источне Херцеговине са осталим дијелом РС,

-Операција “Дрина”, операције на Нишићкој висоравни и око Олова,

-Операција “Звезда-94”, циљ операције је било заузимање Горажда.

Сарајевско-романијски корпус ВРС је у грађанском рату (у периоду од 1992. до 1995. године) имао готово 4000 погинулих и преко 10000 рањених. Корпусом су командовали: пуковник Томислав Шипчић, генерал-потпуковник Станислав Галић и генерал-мајор Драгомир Милошевић. Начелници штаба корпуса били су: пуковник Драган Марчетић, генерал-мајор Драгомир Милошевић и генерал-потпуковник Чедо Сладоје. Команда СРК била је у Лукавици. После Дејтонског мировног споразума дио зоне одговорности и јединица СРК ВРС прелази у мирнодопску формацију ВРС, и бива распоређено у 5. Корпус ВРС.