Прије 34 године у селу Ледићи у општини Трново, припадници формације тзв. Армије БиХ на свиреп и монструозан начин, убили су 24 српска цивила. Без обзира на свједоке и судски процес, 2021. године пред Тужилаштвом БиХ оптужени су ослобођени сваке кривице.
ОПИС ДОГАЂАЈА
напустила је куће. Једна група мјештана, међу којима је било и петоро малољетне дјеце, упутила се преко планине Трескавице, с намјером да бјеже у правцу Калиновика. Ову групу су 6. јуна 1992. године, у поподневним часовима, на путу према селу Љута, на западној страни Трескавице, дочекали припадници муслиманско-хрватских формација, похватали 12 лица из те групе и на лицу мјеста их све побили, изузев једанаестогодишњег дјечака Драгана Васића који је остао
рањен међу лешевима, а кога је накнадно извукао и спасио љекар муслиман из тих крајева.
Тог дана мучки су убијени Миленко Тешановић, Милорад Тешановић, Раде Тешановић, Невенка Тешановић, Винка Тешановић, Радојка Васић, Славојка Васић и дјеца Слађана Секулић, Данијела Тешановић, Драгомир Тешановић и Милун Тешановић. Неколико часова прије овог масакра на планини Трескавици убијен је и Саво Кењић.
Једна група становника Ледића напустила је домове 8. јуна 1992. године преко Страјишта у правцу Војковића те су успјели да стигну до Кризног штаба ВРС. Послије 8. јуна у селу Ледићи остало је још неколико старијих мушкараца и жена који су или убијени или похапшени и одведени у затвор у село Дејчићи. У затвор у Дејчиће одведени су Миленко Миовчић и Стојан Васић са супругом и троје дјеце, а старци Раде Миовчић и Савка Васић убијени су на кућном прагу.
Приликом ексхумације тијела Савке Васић глава никад није пронађена што упућује на закључак да је одсјечена. Миленко Миовчић је након звјерског мучења убијен у ОШ у Дејчићима 11. августа 1992. године.
Припадници муслиманско-хрватских ̴ормација 18. јуна 1992. године ухапсили су и одвезли пет старица које су биле посљедњи становници села ʸедићи, у правцу Трескавице, измасакрирали их на мјесту званом „Ледићка кривина“ на макадамском путу Трново – Ракитница, а затим их бацили на хрпу око 15 метара испод пута. Увиђајем на лицу мјеста који је извршен 17. новембра 1993. године пронађени су на површини земље само костури без лобања и нешто одјеће нa основу које је извршена иденти̴икација жртава. Једна лобања, без доње вилице, пронађена је одвојена од осталог дијела костура, друга лобања је била смрскана у комадиће, док остале три лобање уопште нису пронађене. На овом мјесту убијене су Танкосава Миовчић, Иконија Васић, Љубица Васић, Милка Васић и Зора Васић.
Треба напоменути да се као жртве напада на Ледиће на спомен-обиљежју у самом селу налазе имена и Стане Тешановић и Ленке Тешановић које су убијене снајперским хицима 2. августа 1992. године у Миљевини, јер су рођене и живјеле у Ледићима док нису избјегле у јуну 1992. године.
О самом злочину у Ледићима свједочили су и преживјели становници који су успјели избјећи. Између осталог, у овим свједочењима наводи се и сљедеће: „Већина становништва села Ледићи присуствовала је састанку 2. јуна 1992. године на који су дошли представници муслиманских села Дејчића и Дујмовића. Представници ових села дошли су с намјером да се договоре о будућем заједничком животу. Постигнут је споразум да не нападамо једни друге. О томе смо се у потпуности договорили и сагласили ако би дошла нека 'туђа војска'. Наредног дана, наши људи који су били у извиђању видјели су да у село Дејчиће долази већи број униформисаних и неуниформисаних лица, као и већи број возила. Истог дана, у 16 часова, извршена је смотра, а у строју их је било око 200. Смотру је извршио Едо Годињак. Прије ове смотре Ненад Васић и његова супруга Мара чували су овце у близини села Дејчићи те су на том мјесту обоје убијени. Након постројавања, у 17 и 30 часова започело је опкољавање села, а истог поподнева извршен је и напад.
Прва испаљена зоља је запалила шталу Миланка Тешана. Сви способни мјештани су почели пружати отпор нападачима. Међутим, у селу је било само 23 наоружана и способна човјека. Борба је трајала до 20 и 30 часова. У Ледиће су 5. јуна 1992. године дошла два лица из села Требечај и саопштили да су муслимани попалили сва околна српска села Трнова и све цивиле поклали. Такође су рекли да ће се извршити нови напад на Ледиће те вечери. Становништво Ледића се
склонило у оближњу шуму. Један дио становника је пошао са ова два лица према планини Трескавици да би се домогао Калиновика. Остали дио становништва није пошао преко Трескавице него другим путем и накнадно се пребацио на српску територију.
О свирепости и начину на који су убијени становници ʸедића јасно говори и обдукциони записник са ексхумације двогодишњег Милуна Тешановића гдје је наведено да је „смрт насилна и да је наступила усљед разорења главе дејством тупине, тешког и замахнутог механичког оруђа.
МАСОВНЕ И ПОЈЕДИНАЧНЕ ГРОБНИЦЕ
Тијела убијених Срба из Ледића су након рата ексхумирана из двије масовне гробнице и једне појединачне.Ексхумација масовних гробница на локалитету Јаворска коса, планина Трескавица, шири рејон села Ракитница извршене су од 25. до 27. септембра 2001. године и у њима су пронађени посмртни остаци 12 лица. То су:
1.Тешановић Данијела
2.Тешановић Раде
3.Васић Славојка
4.Васић Радојка
5.Тешановић Миленко
6.Тешановић Винка
7.Тешановић Милорад
8.Тешановић Невенка
9.Тешановић Милун
10.Секулић Слађана
11.Тешановић Драгомир
12.Кењић Саво
Тијела Маре и Ненада Васића ексхумирана су из појединачне масовне гробнице 28. септембра 2009. године у селу Дејчићи, општина Федерално Трново.
ЖРТВЕ
Према подацима Центра током напада на српско село ʸедићи у јуну 1992. године убијено је 22 лица, док је једно лице Драган (Миро) Васић, рођ. 1981. год. рањен.Из ових података видљиво је да је најстарија жртва имала 92 године, а најмлађа тек 18 мјесеци.
НЕПРИЈАТЕЉСКЕ ФОРМАЦИЈЕ КОЈЕ СУ УЧЕСТВОВАЛЕ У НАПАДУ
Приликом напада на заселак Ледићи са циљем да се исто „очисти“ од српског становништва, учествовало је више мјешовитих формација тзв. Армије БиХ од којих се за „Трновско-ха̷џићки батаљон“ и „Кијевску чету“ са сигурношћу може рећи да су биле доминантне на подручју Трнова. Главнину непријатељских снага чиниле су групе припадника Територијалне одбране Трново (ТО), у садејству са припадницима Министарства унутрашњих послова тзв. Републике БиХ, односно припадницима Станице јавне безбједности Трново и јединицама Хрватских одбрамбених снага (ХОС). Сви они су у заједнички координисаним акцијама починили незапамћен злочин према цивилном становништву српске националности које је практично истријебљено у Ледићима.С обзиром на овако „шаролик“ формацијски састав и организациону структуру, незахвално је говорити о бројној снази непријатеља. Међутим, из изјава преживјелих свједока злочина у Ледићима са сигурношћу се може рећи да су муслиманско-хрватске ̴ормације неколико десетина пута биле бројније у односу на српски народ који се у трагичном временском периоду налазио на својим вјековним огњиштима и није био спреман за пружање организованог отпора.
ПРАВОСУДНИ ПРОЦЕСИ
Тужилаштво БиХ подигло је, а Суд БиХ потврдио 2014. године оптужницу против Едхема Годињака, Медариса Шарића и Мирка Бунозе због сумње да су починили злочин против цивилног српског становништва и ратних заробљеника на ширем подручју општине Трново. Они су били оптужени да су свјесно и вољно учествовали у удруженом злочиначком подухвату са заједничким циљем вишеструког лишења живота цивила српске националности у селима на подручјуопштине Трново, противправног хапшења и заробљавања у заробљеничким објектима формираним на подручју општине Трново и паљења њихове имовине, те лишења живота и нечовјечног поступања према заробљеним припадницима Војске Републике Српске у заробљеничким објектима формираним на подручју општине Трново. Овом оптужницом, између осталог, обухваћен је и напад на Ледиће у јуну 1992. године.
Првостепеном пресудом Суда БиХ из 2021. године сва тројица су ослобођена. Суд је у образложењу пресуде навео да Тужилаштво БиХ није ван разумне сумње доказало учешће оптужених у удруженом злочиначком подухвату, као ни њихову командну и индивидуалну одговорност. Приликом образлагања пресуде предсједавајућа Вијећа Медиха Пашић је навела сљедеће: „Ради жртва и јавности желим да кажем – оно што је довело до ослобађајуће пресуде искључиво је
пропуст Тужилаштва, које није уложило довољно труда у доказивању, што је било очекивати када се имају у виду страшни злочини". Правоснажном пресудом Апелационог вијећа Суда БиХ из 2022. године потврђена је првостепена ослобађајућа пресуда.
ИЗВОР:
РЕПУБЛИЧКИ ЦЕНТАР ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ РАТА, РАТНИХ ЗЛОЧИНА И ТРАЖЕЊЕ НЕСТАЛИХ ЛИЦА
Атлас злочина над Србима током Одбрамбено - отаџбинског рата I












0 Коментари